Десет принципа „Принцип Преса”
1. ЛЕПО ЛИЦЕ СРБИЈЕ
Сва издања „Принцип Преса” усмерена су на то да и нама самима и добронамерним странцима истрајно откривају лепо лице Србије, и то на модеран, визуелно и садржински врхунски начин, са самосвешћу да живимо у благородној и доброј земљи, нама најважнијој земљи на свету. Ка унутра то снажи самопоуздање, ка споља самопоштовање.
2. СНАГА ПОЗИТИВНОСТИ
Лоши пропагандни стереотипи о Србији широко распрострањени током 1990-их, као и још погубнији наши сопствени негативни аутостереотипи, рђав су нам сапутник и чинићемо све што је у нашој моћи да они буду обеснажени и демонтирани. То се не постиже бављењем сваким појединачним стереотипом и вербалним демантовањем, него снажном афирмацијом позитивнога, правих вредности Србије, племенитог, доброг, лепог и аутентичног.
3. ЈЕДНА СРБИЈА
У свим својим издањима, надасве у часопису „СРБИЈА – Национална ревија”, „Принцип Прес” одбија да на ма који начин прихвата или подстиче дељење Србије на прву и другу, урбану и руралну, модерну и традиционалну, младу и стару, десну и леву, националну и мондијалистичку, на Србију „Гуче” и Србију „Егзита”. Обраћа се једној, обичној, лепој, нашој, нормалној Србији. Србији у природној величини, толикој колика је, великој или малој, како коме. Препознаје и истиче оно што нас уједињује и јача, а не оно што нас дели, свађа и слаби.
4. И ТРАДИЦИЈА И МОДЕРНА
Баш као што нема никаквог основа и смисла раздвајање националног и демократског, интелектуалног (елитног) и народног, културе и живота — потпуно је вештачко и штетно произвођење антагонизма између традицијског и модерног. Традицијско (и традиционално) никада није a priori значило антимодерност, као што ни веродостојна модерност није антитрадицијска. Традиција без модерне је славна али беживотна прошлост, модерна без традиције је обескорењена празна тиква на светској ледини. Тек њиховим спајањем и прожимањем, живом Великом Синтезом, где свака генерација има своје место и свој стваралачки допринос, могућ је потпун и плодотворан живот народа и националне културе.
5. ВАЖНОСТ КУЛТУРЕ
Имајући свој корен у сакралном и древности култа, изворно значећи заправо посвећено неговање, култура је данас једно од најважнијих преосталих поља националног и личносног рада. Кроз културу се најефикасније чувају постојеће и стварају нове националне вредности, успоставља међугенерацијски креативни предањски ланац, кристалишу битни постулати националног идентитета. Срби су многе своје политичке, економске и војне битке изгубили у култури пре него што су оне заправо и почеле. И сви наши обновитељски подухвати морају то имати у средишту своје пажње, промишљања и деловања.
6. ЈЕДИНСТВЕН КУЛТУРНИ ПРОСТОР
Иако је српски народ у XXI век ушао политички поново подељен и расут у више новокомпонованих балканских државица, уз око 4 милиона сународника који живе у даљем Расејању, српски културни простор јесте и мора бити третиран као јединствен, а његове регионалне варијанте као легитимне и равноправне. То натполитичко јединство културног простора и јачање духовних кохезионих снага од прворазредног је националног значаја. Технологија информатичког доба омогућава да и даља Дијаспора остане у културном јединству са матичним и завичајним простором, што неизоставно треба користити пуним капацитетом.
7. ИДЕНТИТЕТ
Након 88 година живљења у ширим државним заједницама и својеврсним наднационалним идентитетима, Србија је ушла у једно сасвим ново раздобље. То раздобље, природно, биће у знаку великог повратка сопству, у свој идентитет који се кроз превредновање и самопреиспитивање поново успоставља. Ценећи да је драматично важно да се тај идентитет уздигне на аутентичним и провереним вредностима, принципима и постулатима, сматрамо својом обавезом у заједници помагање да се баш такве вредности, такви принципи и такви постулати искристалишу и предочавају.
8. МЕЂУНАРОДНА РАЗМЕНА
Знајући да у поретку васељене изнад националног није интернационално него универзално, остајемо дубоко свесни важности „хоризонталних” веза међу народима и културама. Много се тога драгоценог може научити и од народа Запада и од народа Истока. Много се тога вредног може дати. Али, да би тај процес заиста био оплемењујући, он мора бити двосмеран и стваралачки. Не сме у њему бити наметања неприхватљивих вредности, некритичког (епигонског, провинцијалног, помодног) преузимања туђих зготовљених модела непримерених нашем духу и традицији, не сме бити неприродних „кривих срастања”. Јер то онда више није међународна културна размена него само мало софистициранији облик насиља и колонизације.
9. ПРОТИВ ЗАПУШТЕНОСТИ
Иза нас су деценије у којима се они што су нас предводили нису одликовали баш домаћинским приступом стварима. Иза нас су и године разарања и пустошења. Истичући лепо лице Србије, ми настојимо да свакоме дајемо поредбену јединицу и позивамо да се на свим нивоима, од шефа државе до сваког грађанина, објави отворени фронтални рат нереду и запуштености! Огроман је број послова који не зависе од односа снага у свету, великих кредитних линија или инвестиционих фондова, послова који не зависе ни од кога и ни од чега другог до од нас, наше воље и одговорности. Тих послова, свако на свој начин, морамо се латити без одлагања. Чекају нас наши олињали паркови, чкиљава јавна расвета, прљаве фасаде, нечистоћа улица, тргова, зграда, лоши путеви и сигнализација, лоше урађене књиге и часописи...
10. НА РАСПОЛАГАЊУ ДРЖАВИ
У свакој нашој личној и пословној делатности имати на уму државни и национални интерес, не стављати свој индивидуални интерес изнад интереса заједнице чији смо део — то је, у висококултурним народима, ствар елементарног васпитања и грађанске пристојности. Сва своја репрезентативна издања, заснована на изложеним ставовима, „Принцип Прес” жели да стави на располагање сопственој држави, њеним органима и установама, њеним представницима и протоколима. Толико је до нас, остало је на другима.